Antiekonomija

Pad izvoza industrijske proizvodnje vodi ka smanjenom obimu proizvodnje. Smanjenje proizvodnje vodi rastu nezaposlenosti. Rast nezaposlenosti rezultira slabljenjem nacionalne valute. Pad vrednosti nacionalne valute vodi ka rastu inflacije. Porast inflacije ka smanjenoj kupovnoj moći stanovništva….

To su začarani krugovi ekonomije.

Znala je to i vlasnica i jedina zaposlena male preduzetničke firme u Gradu. Čim bi ujutro ustala, prišla bi vratima i pokupila novine, pročitala horoskop, a zatim skakutavim koracima prišla muzičkoj liniji i pustila svoju omiljenu jutarnju ariju. Nju je baš bilo briga za sve te ekonomske odnose. Ona je pravila sapune.

Komšije iz obližnje banke i nekoliko firmi nedaleko od nje, bili su najredovnije mušterije. Njen sapun je bio anti-stres. Upakovan u šarenu kutijicu bez logoa, polegnut na meki belo-prozirni papir, u oblicima po narudžbi – on je punio budžet njenog novčanika.

“Moram vam priznati, redovno ga koristim i zaista se osećam opuštenije“ – pričale bi mušterije.

U sapune nije stavljala ništa posebno. I nemojte sad da je osuđujete. Da, podlegla je marketinškom triku koji je prodavala onima koji nama prodaju vazduh. Znala je ona, kao što rekoh već ranije, sve te začarane krugove ekonomije. Nije htela nikoga oštetiti, već im je u privrednom sistemu kakav su sami stvorili pružala male doze utehe sa običnim sapunom, upakovanim u anti-stres pakovanje, koji im, da nisu svi odlepili od ekonomskih odnosa i traženja formula uspeha, ne bi niti trebao.

I ona se kupala sa istim. Razlika je u tome što je ona imala dovoljno vremena u toku dana da se okupa bez žurbe, pa čak i pročita par redaka svoje omiljene knjige.

Spavala je čvrsto i osam sati. Jela je polako i uživala u zalogajima, razmenjivala recepte i tražila ih na raznim internetskim stranicama. Smejala se često i pevušila one pomenute arije i nije je bilo briga ima li savršen glas ili nema. Ona je u ograničenoj količini novca uživala i imala je mnogo više od bogatih bankara i vlasnika korporativnih firmi iz bližeg okruženja.

U novinama redovno preskače ekonomsku stranu.


Antiekonomija 2

„To su začarani krugovi ekonomije“ – pričala mu je komšinica iz obližnje kuće, odmah pored banke u kojoj je radio.

Njeni sapuni su ga opuštali, ali je na vreme shvatio da količinu pritiska koju mogu da mu natovare na leđa, ne može oprati voda. Zavisio je od izvoza industrijske proizvodnje, rasta nezaposlenosti, pada vrednosti nacionalne valute, rasta inflacije i smanjene kupovne moći stanovništva.

U slobodno vreme, on je topio i kovao svakodnevicu u vreli metal njegovih planova. Potom bi ih čekićao i oblikovao dok to ne bi ličilo na nešto.

Kod komšinice je svraćao često i uvek ulazio sa osmehom. Ona je pevala neke arije, ponekad iz sveg glasa i slagao bi da ne prizna da mu to ne zvuči odlično.

“Moram vam priznati, redovno ga koristim i zaista se osećam opuštenije“ – bila bi standardna rečenica pri svakoj kupovini sapuna. Nije lagao. Možda oni ne mogu da speru začarane krugove ekonomije, ali imaju moć da ga mirisom na čas probude, a potom i smeste u tople i mekane čaršave noći.

Počeo je spavati čvrsto i po osam sati. Hranu je jeo polako i uživao u zalogajima. Smejao se često i mrmljao njene arije bez obzira ima li savršen glas ili nema. Ujutro bi ustao, uzeo novine, proverio najavu sportskog događaja dana i sa uzbuđenjem razmišljao ko će pobediti.

Redovno preskače ekonomsku stranu.


Antiekonomija 3

Selim se u Sikim. – rekla je jednog poslepodneva. Sikim?! Šta je to? – upitao je mladić, šokiran izjavom. Bez obzira koliko fascinirajuć njen odgovor može da bude, on je bio tužan. To znači da ona odlazi.

Osmehnula se.

Sikim je zemlja alpske ruže. Lekovita je i izgleda predobro. Raste na preko 1500 m visine. Hoću da napravim novu vrstu sapuna i prodajem ga tamo. Znam, biće teško, ali odlučila sam, a i sestra mi je već rezervisala let za Frankfurt. Od tamo je lakše i jefitinije ići za Indiju.

Tišina koja je nastupila pravila je ponore. On je visio na klimavoj grani i ruke su mu bile znojne. Lako bi mogao pasti u provaliju.

Srećan sam zbog tebe – rekao je tiho i neuverljivo. Siguran sam da će taj novi sapun iz tog Sikima biti pravi uspeh.

Uzima anti-stres pakovanje, stavlja ga u kesu i izlazi. Napolju duva planinski i hladan vetar, pogled puca na dvadeset i jedan glečer i 227 jezera. Put je popločan orhidejama i, bez obzira što ulazi u banku, on ne vidi sređene stolove, uštogljenu atmosferu i neprijatnost u tonama; on vidi snežnog leoparda, himalajskog tara i pet hiljada različitih cvetova.


Antiekonomija 4

Let je u ponedeljak, a s obzirom da je nedelja veče, ona pakuje backpack ranac. Šta će staviti u njega?

Četiri džempera, tri para toplijih pantalona, čizme, rukavice, kapu, donji veš, peškir i nekoliko sapuna. Odštampala je i kartu Sikima, za svaki slučaj.

Stoji na sredini prostorije i razmišlja da li je nešto zaboravila.

„Poslednje četiri godine je našu privredu pogodila duboka recesija. Jedan deo problema je nastao usled svetske finansijske krize i pada izvozne tražnje, potpuno zaustavljenje dotoka kapitala..“ – čuje se sa vesti upaljene televizije.

Ona radi pozdrav suncu. Uzdiše vazduh. Izdiše vazduh. Nije jutro, ali nema veze, ovo je dobra vežba da smiri duh i protegne telo.

Sikim je savezna indijska država, do 1975. je bila nezavisna, a tada su referendumom odlučili da se pripoje Indiji. Nastala je, prema legendi, kada je princeza Kje Bumsa, u 14. veku, iz istočnog Tibeta u kome je živela, jedne noći imala ukazanje da putuje južno. Njeni potomci su osnovali kraljevsku dinastiju Sikima.

Sapun ću napraviti u obliku točka. – razmišljala je. Okretanje točka, u tibetanskih budista, jednako je molitvi.

Hoće li poneti šator i koliko košta iznajmljivanje kućice i da li je tamo valuta rupija i gde će razmeniti evre – i o tome je razmišljala.

Bila je već tamo. A nikada nije napustila svoju zemlju. Sad se upušta u avanturu gigantskih razmera.


Teesta i Rangeet

Teesta i Rangeet, dve najveće reke Sikima, slivaju se sa Himalajskih glečera. Teesta je mlada žena sa vrhova planina i njena bistra voda i korito probijaju pravom linijom ljupke doline i duboke šume i sreću Rangeeta. Plove u večnost.

Ovako otprilike zvuči početak lokalne legende geografskog podneblja koje smo odabrali. Međutim, ja ovu legendu neću prosto prepričati. Ja ću je izmeniti, jer mislim da se ostatak iste ne uklapa u potpunosti mom viđenju ovog kraja.

Dakle, let za Frankfurt nije odložen. Ona je sela u avion i odletela. Koliko je realna bila njena odluka da ode na drugi kontinent i pravi sapune – nije toliko bitno. Rekao bih da je bitnija njena odlučnost da uradi nešto što može da se kosi sa isplativošću projekta u koji se upušta.

Za to vreme, u banci u Gradu, jedna radna jedinica nije popunjena. Crna kožna stolica stoji nameštena tik uz sto, papiri su savršeno složeni a računar ugašen.

***

Pripremila je kalup, izvagala vodu, dolila sodu i promešala dok se soda ne otopi. Otopljenu sodu dodaje u ulje ruže i spretno meša žicom dok smesa ne postigne trag. Dodaje eterično ulje i stavlja u kalup zamotan peškirom. Sutra će ih rezati, a zatim ostaviti da stoje od 4 do 6 nedelja.

Pogleda u Rangeeta trljajući oko palcem.

– Šta ćemo sada? Ovo mora da stoji.

On ustade i prihvati je za ruku.

– Ne znam. Prošetaćemo. Taman ti pročitam šta sam danas napisao o antiekonomiji i tome kako izvagati materijalni i neki drugi svet – i biti srećan.


Originalno objavljeno 2012.