KOJE JE VAŠE MIŠLJENJE O TURISTIČKIM REKLAMAMA?

Da li su turističke reklamice samo obmana javnosti izabranim delićima stvarnosti koje nikada u svakodnevnom životu ne vidimo ili ih možda ne primećujemo – ili su to zapravo realne moguće za one koji imaju volje i duha da dožive sve te pretenciozne kombinacije odličnog editinga, izbora muzike i nezaboravne slike, utkanih savršeno nešto da prodaju?

Da prodaju zemlju, način života i kulturu toliko učinkovito, da je 46 sekundi dovoljno da mi instantno razmišljamo o zameni realnosti ili formiranju planova o tom nekom mitskom putovanju koje je sve što nas deli od boljeg sutra?

Postoji li uopšte taj neki “pozitivan” marketing, i da li će ih oni koji ne budu videli svojim sopstvenim očima ono što je pomenutih 46 sekundi pokazalo tužiti jer su im prikazali paralelno, nepostojeće stanje stvari?

Ili će ljudi probiti barijere “Ne mogu”, “Jednom ću” i „Skupo mi je“, spustiti gardove i dopustiti sebi da vide zapravo nešto čak i lepše i duže od svedenih 46 sekundi?

Biti oni koji veruju u kristalno čisto more rajskih plaža i savršenstvo ukusa upravo pripremljene vrhunske večere plaćene po razumnoj ceni…

Da li nas marketing u ovom slučaju vara ili je u pitanju samo naša perspektiva odbijanja da verujemo u ideale?

Ne mogu da se odlučim.