Zašto smo se potpuno prepustili korupciji? I šta je rešenje?

Okovan u vlastitom razmišljanju o pravdi u životu, pokušavam shvatiti pravila igra koja možda niti ne postoje.

Merilo koje svi uzimaju za merodavno je novac i svaki put kad pokušam da oborim njegovu moć, naiđem na neku priču koja pobije moje naivno razmišljanje.

U današnjem životu nema pravde. Ona je izmišljena i kreirana po meri onih koji barataju novcem. Da nije tako, ne bi svaki dan, svakog meseca u toku godine odrađivali posao koji volimo ili ne, gotovo isključivo za novac. Sve se kupuje, od ocene na fakultetu do zdravlja.

Pravilo, naime, i da budemo iskreni, isključuje samo onaj jednocifren postotak ljudi koji zaista rade šta žele i urađen posao ne smatraju pukim preživljavanjem ili odbrojavanjem do kraja zadatog perioda. To su umetnici, ne nužno slikari ili muzičari, već umetnici življenja.

Materijalno sam zamenio funkcionalnim i dopustio deci da izbrišu brojeve, značenja i crtaju reke, planine i “čiča-gliše”, a na poleđini neke recepte njihovih majki ili očeve kućne majstorije, nebitno. Novac posta običan papir, dizajniran i upotrebljiv za razmenu ideja i ljubavi.

Razmenjivao sam i delio, kao niko nikada pre mene.

Ostatak sam zapalio, jednog jesenjeg hladnjikavog dana da se ugrejem i onaj višak poslao drugima. Te hladne zime, na severnoj polulopti, niko nije podlegao mrazu. Štaviše, bila je to najsrećnija zima od postanka…