HIPPIE GREECE: SAMOTHRAKI ISLAND

SOLUN

jul, 2017

Poz iz Soluna! Juče došli ovde, iznajmili stan na sedam dana. Stan je ok, komforan i u centru grada 😉 u Skoplju bilo extra… Nismo našli ovde CS hosta, ali ćemo se naći sa nekim Sirijcem, studentom arhitekture u Milanu koji je takođe ovde i očekujemo da će se još neko javiti.

Odgovorio nam je i jedan Cauchsurfer sa predlozima i sad smo u fazi istraživanja… Tražili smo od njega preporuku za alternativne destinacije i čini mi se da nas je lik pogodio skroz. Predložio je i Krit, i egejsku stranu neke planine između Soluna i Atine, ali pre svega… rekao nam je da moramo otići na Samotraki!

Dakle, kad budemo kretali, idemo prema turskoj granici vozom, put će trajati oko 7 sati pa onda nekih dva sata trajektom… Mesto je navodno puno prirodnih bazena i vodopada koje pronalaziš kako se penješ uz planinu, a noćnog života gotovo da i nema, već je ekipa na plaži, u šumi i po trgovima ostrvskih sela.

Ono što je cool je da je Samotraki ujedno i prvi predlog našeg hosta iz Skoplja, kao i njenih prijatelja. Devojka je climberka i kaže da je jako dobro tamo i da bi nam se svidelo… Istopirati ga, kažu, najopuštenija stvar… Svi staju…

Toliko, čujemo se uskoro!

KO JE PASTIR?!

Natural hot springs, seafood and find The Shepherd 🙂 xx

— Olivia Wood Healing (@olivia_wood) August 2, 2017

SAMOTRAKI

Smestili smo se u free kampu, kupili šator, ležaljke, večeri provodili u obližnjem selu Terma, prodavali nakit, upoznali se sa drugim prodavcima nakita, slušali svirke na seoskom trgu na kome se svake večeri skupi par stotina ljudi koji dođu na trg iz bukvalno svih pravaca…

Posetili dva niza vodopada i prirodnih bazena, slušali dve hippie Poljakinje kako sviraju panovu frulicu dok se kupamo u hladnjikavoj kristalno čistoj vodi na, ispostaviće se, našem omiljenom mestu na Samotrakiju.

Od kampa do Terme stopirali svaki dan, po nekoliko puta i vozili se u svim mogućim prevoznim sredstvima.

Otišli u glavni grad (selo) Samotrakija – Horu, popeli se na tvrđavu, seli na klupicu i posmatrali spektakularan prizor koji bez sumnje nikoga ne ostavlja ravnodušnim…

U povratku nas povezla žena u autu prepunom stvari, uvalili se u njene haljine, šešire, torbe i ćutke posmatrali predele unutrašnjosti ostrva. Koze. Stotine i hiljade koza, kojih prema nekim podacima, ima gotovo stotinu hiljada. 4-5 puta više od stanovnika…

Ne znamo da li je bila luda, na nečemu ili samo drugačija.

Ležali u ležaljkama satima….

Na početku bili šokirani najčešćim pitanjem na ostrvu: “Koji ti je ovo put da si na Samotrakiju?”, a svakim sledećim danom shvatili zašto ljudi tamo odlaze po treći, sedmi ili petnaesti put…

Ne znamo da li smo našli Pastira. Mi volimo da mislimo da jesmo. A ako i nismo… Naći ćemo ga neke sledeće godine…

PISMO SA SAMOTRAKIJA

avgust 2017.

U tripovima sam non-stop. Na drugi niz vodopada smo išli nas troje na jednom motoru. Vodio nas je lik koji je planinar. Plivao sam u rajskom, full providnom prirodnom bazenu tačno ispod velikog vodopada. Ne mozeš disati od jačine pada vode.

Upravo se vratili iz Hore koje se nalazi na padini planine. Popneš se na vrh, kod tvrđave, i na samoj litici stoje dve klupice sa kojih pogled puca na dolinu, okolne planine i more. Pogled je bolestan.

Svugde svira odlična muzika. Svi su opušteni. Svi izgledaju polupano.